Uredbom Vlade Srbije o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada do 2029. godine postavljen je cilj da se u naredne četiri godine reciklira 90 odsto PET i drugih boca za piće. Za to je neophodno obezbjediti sistem sakupljanja jer, dok ambalažni otpad i dalje završava u prirodi, reciklažne kompanije su prinuđene da ga uvoze.
Na srpsko tržište se godišnje plasira oko četiristo hiljada tona ambalaže, koja u velikoj mjeri završava na deponijama i u prirodi, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine.
Dok se čeka na uvođenje depozitnog sistema, u kojem bi ambalaža mogla da se vrati u trgovinama uz naknadu, iskustvo sa reciklomatima postavljenim u nekoliko gradova Srbije pokazalo je da građani smatraju da je to dobar način da se podstakne reciklaža.
Uskoro će biti postavljeno još 11 sakupljačkih stanica.
Zoran Jakovljev iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ kaže da je fokus na tome da se one postave u malim trgovinskim lancima, jer u Srbiji više od 70 odsto čine takozvane male prodavnice, koje su isključene iz tradicionalnih depozitnih sistema.
“Da bi se uspostavilo dugoročno održivo rješenje, neophodno je da se propiše zakonski okvir, a zatim da se investira u infrastrukturu i da se upravljanje sistemom povjeri takozvanoj depozitnoj organizaciji. Većinu sistema investira obaveznička industrija, prije svega proizvođači koji plasiraju napitke na tržište”, navodi Jakovljev.
Prema njegovim riječima, ta industrija ne bi trebalo da upravlja sistemom, već bi država trebalo da vrši monitoring i kontrolu nad sistemom.
Iako se u Srbiji najavljuje već desetak godina, depozitni sistem bi mogao da bude uveden 2027. godine, ako se naredne godine donese novi zakon o ambalažnom otpadu.
“Proces traje dugo zbog složenih pregovora između više aktera – trgovine, biznisa, zajednice i države. Za 20 godina izgubili smo više od dve milijarde evra reciklabilnih sirovina, za šta je naša industrija ostala uskraćena. Proces depozita mora sada da uspije”, navodi Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.
Napominje da ćemo uskoro imati obavezu da sve što se proizvodi u Srbiji sadrži reciklat u ambalaži u iznosu od skoro 30 do 50 odsto.
Potrošači u Evropi motivisani
Istraživanja pokazuju da 86 odsto građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema, koji je zaživeo u većini evropskih zemalja, gde su potrošači motivisani jer u prodavnicama dobijaju novac za vraćenu ambalažu, a plastične flaše i konzerve teško da se mogu vidjeti u prirodi.
“Tema dugo postoji i ljudi su je svjesni. Potreban je zakonodavni okvir. Benefit je što na ulicama i u prirodi nema otpada koji se prikuplja kroz depozitni sistem”, ukazuje Jelena Petljanski, menadžerka za održivost kompanije Ball.
Dok velika količina ambalažnog otpada završava na divljim deponijama i u rekama, reciklari su prinuđeni da uvoze sirovine.
“Problem u Srbiji već deceniju i po jeste to što sistem sakupljanja zaostaje za regionom, ali i za Evropom, a nama nedostaje sirovina, pa radimo sa manje od polovine kapaciteta. Budući da nemamo dovoljno domaće sirovine, reciklari u Srbiji su primorani da uvoze iz regiona, kao što su Hrvatska, BiH, Crna Gora i Sevjerna Makedonija”, napominje predsednik Srpske asocijacije reciklera ambalaže Mihail Mateski.
Srbija se obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije, koji podrazumjevaju reciklažu 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto stakla, 60 odsto aluminijuma i 55 odsto plastičnog otpada.
RTS
The post Ambalaža u prirodi, sirovina u uvozu – kada će depozitni sistem zaživeti u Srbiji first appeared on SANA.
The post Ambalaža u prirodi, sirovina u uvozu – kada će depozitni sistem zaživeti u Srbiji appeared first on SANA.
